Vladimir Petrović

БАЧЕНИ ЖИВОТИ

Пре писања овога чланка запитао сам се: зашто ово уопште писати и зар ће моје реченице погодити некога и побудити га на добро? Веровали или не, ја ћу  написати чланак о баченим и уништеним животима и да будем мало јаснији, написаћу чланак о људима који су одбачени и несхваћени, о људима коју су своју измишљену срећу нашли у измишљеном свету, у којем им нико неће приговарати како су обучени, какву „мјузу“ слушају или како се понашају. А, тај свет је дрога.

            Родитељи ће на ово рећи: „Ја сам био запослен, имао сам доста обавеза, нисам могао  да контролишем своје дете, препуштам  га лекарима, и за то ћу платити.“ И томе нема краја. А ја их питам, где су били кад је њихово дете упало у такву ситуацију и зар је све остало важније од човека на овоме свету? Достојевски је записао: „Лепота ће спасити свет“, а ја иако нисам компентентан да исправљам Достојевског, његов вапај ћу допунити следећим цитатом: „Пажња ће спасити свет“.

            Поставља нам се питање зашто су сви најбољи и сви најталентованији отишли, а одговор гласи: овај свет није био довољно нежан према таквим рајским душама. Сведоци смо одласка једне такве рајске душе, Соње Савић. Уста свих нас су нам била пуна хвале за њен рад, а да  се нико уствари и није заинтересовао зашто је она отишла, шта је њу натерало да бољи и правичнији свет нађе у дроги и сконча у њему. Нама је важно да је она била велика, да је пала, отишла и даје сад  више нема. А отишла је управо због тога  што смо ми толико мали, што не знамо да ценимо њену мученичку смрт и што не знамо да је за свако наше постојање на свету потребно много више  пажње, труда  и љубави. И опет на крају отишла је Соња, али у целој овој  причи трагично је то  што ми имамо још Соња, што ми имамо још Кристијани Ф., што ми имамо још „деце са станице Zoo“. И, ко зна, можда смо и ми сви уствари та „деца састанице Zoo“, само још увек не знамо и не мислимо на то.

              Искрено говорећи и шта ће накрају бити. Ништа, то је најједноставније рећи и не огрешити душу. И тако до краја нашега века, који ће се опет преточити у живот наших потомака и њихових потомака. Зар не звуче предивно речи једне песме Џона Ленона: „Љубав је живот, живот је љубав“. Пред сами крај, ја бих  вас замолио, ако сретнете негде Соњу Савић или Кристијану Ф. немојте побећи од њих, јер можда оне баш вас у том тренутку траже. „Шта вам значи та  заштита човекове  средине? Па то почиње с тим што људи уче да се опходе један према другоме. Најпре би то требало да научимо у овој школи. Да се човек занима за оног другог. Да не покушава свако да покаже што већу језичину и да буде што јачи од другог(...)“  (Кристијана Ф. - Ми деца са станице Zoo)